noun.
- 1. the act of surprising someone [surprisal, surprise]
- 2. a sudden unexpected event [surprise]
Derived from: изненадити |
| Cases | Singular | Plural |
|---|
| Nominative | изненађење | изненађења |
|---|
| Vocative | изненађење | изненађења |
|---|
| Accusative | изненађење | изненађења |
|---|
| Genitive | изненађења | изненађења |
|---|
| Dative / Locative | изненађењу | изненађењима |
|---|
| Instrumental | изненађењем | изненађењима |
|---|
|